пријатељ
пријатељ (Serbisch)
Substantiv, m
| Kasus | Singular | Plural |
|---|---|---|
| Nominativ | пријатељ (prijatelj) | пријатељи (prijatelji) |
| Genitiv | пријатеља (prijatelja) | пријатеља (prijatelja) |
| Dativ | пријатељу (prijatelju) | пријатељима (prijateljima) |
| Akkusativ | пријатеља (prijatelja) | пријатеље (prijatelje) |
| Vokativ | пријатељу (prijatelju) | пријатељи (prijatelji) |
| Instrumental | пријатељем (prijateljem) | пријатељима (prijateljima) |
| Lokativ | пријатељу (prijatelju) | пријатељима (prijateljima) |
Worttrennung:
- при·ја·тељ
kyrillische Schrift: пријатељ
Aussprache:
- Serbisch: IPA: [ˈprijatɛlʲ]
- Hörbeispiele:
пријатељ (Info)
Bedeutungen:
Beispiele:
- [1]
Wortbildungen:
- пријатељевање, пријатељевати, пријатељица, пријатељски, пријатељство
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.